Tužna priča...

Ovaj tekst mi je poslala moja draga prijateljica koja je pročitala sa jednog bloga...
Meni se srce stisnulo i plakala sam za tim stvorenjem.
Ovako ide :" Jučer sam bila kod nekog čovjeka poslom,ma nije važno zašto. Hodali smo po njegovom dvorištu i razgovarali. U kutu dvorišta ogroman pas na lancu.

Velim ja njemu:zašto ga držiš na lancu,to se ne radi.
On će meni:opasan je,pravi koljač,nemoj blizu,ugrizao bi te.
A ja njemu: pa i ja bih grizla da sam na lancu.

Ode čovjek po neke ključeve, a ja gledam u psa, on u mene. Vidim,uznemirio se, poskočio prema meni par puta,ali lanac neda. Ja samo stojim i neka knedla mi u grlu. Odjednom pas poskoči, trgne se, lanac puče i on ravno na mene. U par skokova je bio šapama na mojim ramenima,osjetim vrući dah na svom nosu i pas me poliže preko cijelog lica.Smijali smo se i on i ja.

Odjednom vika i cika iz kuće,istrčali čovjek,žena,punica i sin.Pas se odmaknuo od mene,povio leđa i nakostriješio se ko hijena,iskesio zube.Dohvatio ga čovjek za šiju i odvukao natrag na lanac,još kraći nego prije,jer onaj puknuti dio više nije služio svrsi.

Čovjek mi reče: sreća da smo stigli na vrijeme, mogao te ubiti.

Danas me čovjek nazvao, kaže da se ispriča za luđačko ponašanje svog psa. I doda:Danas ujutro smo ga ubili, dosta je toga bilo,ovo jučer s tobom prelilo je čašu.

Mislim da sve ovo ne može biti istina."

Isuse, ti vlasnici uopće ne razumiju životinje...
A ja ne kužim ovu žensku, pa šta nije branila psa, nego šutila ka mumija...

da, stvarno je mumija...

Baš je i ona....

da

Ja bih spasila to psa....

i ja